kraj i jos po neki

     Posle dve i po godine intenzivnog zabavljanja, on mi kaze da je usao u "neku vrstu zasicenja" . Dobro... Mislim, nije dobro. Nije dobro po mene!! Na pitanje da li je prestao da me voli, dobijam odgovor da sam "veoma drago bice"! Sta to, zaboga, znaci? "Drag" nije voljen. To je supji odgovor kada ne mozes da odlucno nekom kazes da ti vise nije stalo do nje ili njega. Kad mi lome srce, vise volim da to bude brzo i ostro. Da kaze sta hoce. Onda znam na cemu sam i kako da se ponasam dalje. Izludjuje me to sto sam trenutno u magli. Ne znam na cemu sam. A on precutkuje istinu. Zaobilazi. Izbegava. Kaze da ne zeli da me izgubi. Da bi zeleo da uvek budemo u dobrim odnosima. I da ga uzasava to sto sam mu jednom rekla da ja posle nekoliko pokusaja da spasem ljubav odlazim i zatvaram vrata. Ne svadjam se. Ne pravim scene. Ne pretim. Ne kunem. Samo odem i ne javljam se. Puno placem i malo mrzim...I ne pristajem na prijateljstvo. Mozda zvucim surovo, ali kako biti prijatelj sa nekim s kim sam spavala,ljubila se, i jos gorim od zelje da ga zaglim, dodirnem...? Ja ne mogu. Mogu kada me prodju emocije da se na ulici ljubazno javim i pitam za zdravlje. 

     On hoce da budemo prijatelji do kraja zivota, jer takvu povezanost kao sto smo imali mi, sa drugima nismo imali. Bilo bi steta da to propadne. Bilo bi. Ali isto tako bilo bi steta da ja venem nadajuci se da je ovo sto je rekao  samo neka njegova faza...da mi je bar 22 ili 23, lakse bih to odigrala.