kraj i jos po neki

       Popismo i tu kafu...dodje mi kao neki zakljucak... nisam pogresila, dobro sam odlucila. Ne trebam se dvoumiti i uporedjvati. Ti ostajes proslost, ja moram dalje

       Mislila sam da m fali mnogo toga iz zivota s tobom ali sve je to zamanjivo i nadoknadivo, osim vremena. Necu reci da je izgubljeno jer zvuci ruzno. 

     Imam sad ono sto sam trazila i cekala od tebe. A verujem i da mnogi to traze i zele od svojih voljenih: da im budu jedini, da im budu najvazniji, i naravno, da se ne druze sa bivsima... Sta je tebi falilo kad ne razumes da jedna tako naizgled nevazna  stvar moze da cepa spone. pa malo nesigurnosti, pa malo neizivljenosti...

     Hvala drustvenim mrezama i svim tim fotografjama koje mozemo da vidimo. Umeju da nas podsete ako zaboravimo na tren da smo povredjeni pa hocemo da oprostimo li zaboravimo. Ja necu. Ne zelim. Ne mogu. Hocu da me ne popusta bes prema tebi da nikad se ne zaboravim u tvom prisustvu. Ne, zbog truda i vremena! 

Boze, kad ovako krene... rekla bih da umem i da prezirem...

       Idi, zivi zivot u koji ti se ja ne uklapam.

       Odoh, ceka me sigurnost koju mi ti ne das... :)